Popust – koncept uspeha

Unapredite poslovanje, približite se mušterijama na pravi način.

U svetu marketinga, kupon je predstavljen kao karta ili dokument koji može biti kupljen za finansijski popust ili popust prilikom kupovine proizvoda. Svima je poznat koncept kupona, a opet malo ko zna da je kupon kao vid pružanja popusta u stvari i glavni faktor uspeha multinacionalne kompanije Coca-Cola.

Naime, 1886. godine Coca-Cola je bila mala, suštinski beznačajna kompanija za proizvodnju sokova. Korišćenjem inovativne tehnike reklamiranja, usledila je transformacija koja je dovela kompaniju Coca-Cola do globalnih razmera. Ključ njihovog uspeha je genijalan marketinški plan koji je podrazumevao da svi zaposleni u kompaniji kao i sam sistem prodaje kompanije, distribuiraju na tržište kupone za besplatan Coca-Cola sok. Kuponi su slati potencijalnim kupcima i objavljivani u časopisima kao isečci, a kompanija je (slanjem besplatnog sirupa u fabrike) pokrivala troškove besplatnih pića.
Procenjuje se da je u periodu između 1894. godine i 1913. godine, prosečno, jedan od devet Amerikanaca dobio iskoristilo svoj kupon, ostvarujući u zbiru 8 500 000 besplatnih pića. Od 1895. godine, Coca-Cola se zvanično služila u svim saveznim državama Amerike.

Ova zanimljiva lekcija iz istorije menadžmenta i istorije modernog konzumerizma, može poslužiti kao adekvatna inspiracija modernim preduzetnicima pri marketinškim aktivnostima na lokalnim ili pak međunarodnim tržištima. Treba napomenuti da je koncept kupona, iako i dalje postoji, modernizovan konceptima internet popusta, vaučera, akcija i promocija. U današnjim tržišnim utakmicama, možete naići na vaučere, popuste, gift-kartice i mnoge slične vidove pristupa potencijalnim mušterijama. Problem, u ovom moru ponuda, nastaje prilikom izbora adekvatnog vida komunikacije sa potencijalnim mušterijama. Medij (i nosilac tog medija)kojim se kupcu tj. potencijalnom klijentu nudi popust/vaučer/akcija, može biti od ključnog značaja za imidž, a kasnije i sam uspeh, kompanije koja nudi pomenuti popust.

IMG_3694

Koncept koji mi preporučujemo i koji se pokazao veoma uspešnim u Evropi, a koji je uz određene modifikacije (tj. adaptacije lokalnoj tržišnoj kulturi), sa takođe velikim uspehom, primenjen na našem podneblju u formi – MojVodič (MyGuide 4 Enjoyment and Discounts).

MojVodič se trenutno distribuira na srpskom jeziku u obliku kolor knjižice A6 formata, koja na svakoj stranici nudi popuste koje možete koristiti neograničen broj puta u roku od 365 dana na više od 120 lokacija. Sa zadovoljstvom možemo da najavimo da će u naredne dve nedelje u opticaju biti i prvo englesko izdanje Vodič-a, kao i treće izdanje na srpskom jeziku. S obzirom da smo u toku sa modernim tržišnim trendovima, uz želju da mnogobrojnim zadovoljnim klijentima omogućimo veći užitak uz još više mogućnosti ušteda, ovim putem najavljujemo mobilnu aplikaciju, kao i MojVodič karticu koja će uneti revolucionarne novine u koncept popusta na našim prostorima. Bez obzira da li ste preduzetnik, student, roditelj, poslodavac ili nezaposleno lice… ukoliko Vam je potrebna ušteda ili možda besplatna reklama, MojVodič je tu za Vas. A u međuvremenu, predlažemo Vam da nas pratite na društvenim mrežama i uživate u našim promocijama i nagradnim igrama.

mojvodic

Zahvaljujemo se blog portalu Istorija Menadžmenta na ustupljenom tekstu (“Kako je Coca-Cola postala poznata?“).                              /istorijamenadzmenta.blogspot.rs/

Kafana Putujući glumac

Kafana Putujući glumac – Tamo gde i stomak i duša uživaju

“Skadarlija je nezaboravna, najlepša priča starog Beograda u kojoj su naši i poznati svetski umetnici svoje najlepše dane – provodili noću”

PG_30_okt_2009_015

I upravo u srcu Skadarlije, boemske ulice nadaleko poznate kako umetnicima slavnih imena uklesanih u istoriju neizbrisivim zlatnim slovima koji su je posećivali sa prijateljima diskutujući i stvarajući uz čašu dobrog vina, tako i “običnim smrtnicima” koji su se tu obreli na noć ili dve kako bi i sami osetili i doživeli tu neponovljivu čar neopisivu rečima koju duša jedino i najbolje razume, na uglu sa Gospodar Jevremovom ulicom, žilom kucavicom baš tog starog Beograda koja povezuje Kalemegdan sa Skadarskom nizom kuća starih i više od jednog veka kao vremenska kapsula nekog davno zaboravljenog vremena, nalazi se kafana Putujući glumac.

Iako je Skadarlija poslednjih godina “obogaćena” stranim kafićima, pabovima, picerijama i sl. onaj autentični šarm kaldrme, žive muzike koja zavodi dušu, dobrog vina koje miluje nepca i narodne kuhinje koja godi stomaku se može naći upravo u Putujućem glumcu.

Unutrašnjost pomalo sakrivena, do koje vode stepenice od kamena i starog drveta kao u najprefinjeniji vinski podrum u dvorcu nekog evropskog vlastelina ili plemića koga očekuje presto, na najbolji način dočarava misao da je najveća lepota uvek prikrivena i tajanstvena. Zidovi od kamena i cigle, od kojih svaka govori neku neverovatnu priču, prošarani mnoštvom ukusnih slika drugačijih stilova iz različitih perioda uz drvenu tavanicu i prigušeno svetlo u potunosti dočaravaju prijatnu i porodičnu atmosferu kojom ovaj lokal odiše. Savršeno mesto kako za obrok sa najbližima, srdačan razgovor sa prijateljima uz flašu vina, tako i za opušteniji sastanak sa partnerima i saradnicima, kafana Putujući glumac nudi neponovljivo iskustvo i poseban osećaj sa kojim gosti odlaze oplemenivši svoju dušu još jednom bojom u beskonačnom spektru života, a pritom i sami ugradivši deo sebe u njene zidove.

Lepo uređena terasa kafane koja je u fuknciji tokom cele godine će vam uz  raspevane svirače starogradske muzike uvek pružiti nezaboravan ugođaj koji se godinama prepričava, a nije nemoguće ni da se gotovo niotkuda pored vas pojavi neki zalutali pevač starog kova i velikog renomea koji će srdačno sa vama otpevati po koji šlager ili šansonu i popiti po koju kao najbolji prijatelji na okupu posle mnogo godina. Jer nije narod uzalud skovao izreku da se najbolji prijatelji stvaraju i stiču upravo u kafani.

I upravo takvu atmosferu dobrih osećanja i umilnog okruženja, uz veoma stručnu i prijatnu poslugu koja će vam u svakom trenutku biti na raspolaganju i pomoći vam da izaberete pravu kombinaciju kako narodnog tako i internacionalnog jela i pića, u kojoj se stvaraju najlepše i najdraže uspomene protkane magičnim čarom Skadarlije vam nudi kafana Putujući glumac.

3859_PG 30 okt 2009 009

A Sad Adio!

Kafana Tri šešira

Kafana TRI ŠEŠIRA – Poslednje mesto za boemske duše

Retko koje mesto u Beogradu ima tako dugu tradicuju i autentičnost koju je zadržalo do današnih dana kao što je kafana „Tri šešira“. Nadaleko poznata po gostoprimljivosti, neprevaziđenoj ukusnoj tradicionalnoj hrani, časici domaće rakiije da se sve to zalije uz zvuke tamburaša… Zidovi koji kriju tajne sastanke, stolovi za kojima su pili najveći boemi, slikari, lekari i pisci Beograda, knjiga utisaka koja je svojevrstan hronološki dnevnik.

Da bi bolje opisali i doživeli atmosferu kafane „Tri šešira“ vraćamo se u Beograd 1864. za kada se vezuju njeni počeci. Na mestu današnje kafane radila je fabrika šešira koja je na svom ulazu imala tri šešira napravljena od lima. Kasnije, kada je fabrika zatvorena na njenom mestu je otvorena kafana koja je sa sobom ponela ime po šeširima. Nakon rušenja kafane Daradaneli, „Tri šešira“ postaje novo bomesko mesto mada su se tu počela mešati i druga publika privučena popularnošću mesta. Od poznatih umetnika najstariji gost je bio slikar i pisac Đura Jakšić koje je kafanu naziva „vinskim vrelom“. Tamo su se rodile mnoge njegove pesme a boemski životni moto pisao je u kratkoj pesmi:

Jedan dim još, jednu čašu,

Jedna pesma, jedna seka!

P’onda zbogom, tamburašu!

Zbogom krčmo, zanaveka.

U kafani kod „Tri šešira“ svečano je proslavljeno, od strane uredničkog kolegijuma 1904. godine, pokretanje prvog broja „Politike“ jer su njeni osnivači i mnogi novinari bili redovni gosti Skadarlije. Po kazivanju savremenika, svojim pošalicama u ovoj je kafani oduševljavao Milovan Glišić, kao i Janko Veselinović, naročito kada bi uz gusle zapevao onu čuvenu pesmu s refrenom: „Mila majko, podigni me malko!“ Večiti mladoženja Stevan Sremac ovde je beležio kafanske doživljaje i čaršijske zgode i nezgode. Međutim i poznate žene su bili redovni gosti. Slikarka Nadežda Petrović je dovodila svoje prijatelje gde se raspavljalo o umetnosti, novim projektima ili jednostavno uživalo uz čašu crnog vina. „ I tako malo po malo, prolazi mladost moja…“ moglo se čuti sa usana usamljenih boema dok su u pozadini svirali tamburaši a veselje dostizalo vrhunac.

Kafana „Tri šešira“ nekad i danas

Prva gazdarica ove kafane bila je neka Kata, udovica koja je nasledila kafanu od muža. Najpoznatiji vlasnik „Tri šešira“ bio je Stojan Krstić sa ženom Natalijom o čijoj se gostoprimljivosti prema gostima, a posebno umetnicima, i danas se pričaju priče. Gazda Stojan je voleo društvo umetnika, sprema im gozbe ali i finansijski pomagao ukoliko to zatreba.

 

Tri šešira nekad

U modernom Beogrdu „Tri šešira“ zadržao svoj boemski duh uprkos poplavi drugih kafana koje su se trudile da iskopiraju njenu atmosferu. Višestruko je proglašavana za mesto sa najboljom hranom, ko jednom proba karađorđevu sniclu ili medaljone sa zlatiborskim kajmakom, sigurno će se vratiti još opet. Ljubaznost osoblja se zadržala i danas a tamburaši i dalje sviraju pesme o izgubljenim ljubavima iz mladosti.

Tri šešira danas

Uz Naš MY GUIDE vodič možete besplatno probati medovaču ili ukusan dezert ukoliko ručate ili večerate sa svojim prijateljima. Popust važi za sto od 2 do 6 osoba uz jedan račun. Uzivajte u jedinstvenoj atmosferi gde hrana inspirše a medovača greje srce.