Kafana Tri šešira

Kafana TRI ŠEŠIRA – Poslednje mesto za boemske duše

Retko koje mesto u Beogradu ima tako dugu tradicuju i autentičnost koju je zadržalo do današnih dana kao što je kafana „Tri šešira“. Nadaleko poznata po gostoprimljivosti, neprevaziđenoj ukusnoj tradicionalnoj hrani, časici domaće rakiije da se sve to zalije uz zvuke tamburaša… Zidovi koji kriju tajne sastanke, stolovi za kojima su pili najveći boemi, slikari, lekari i pisci Beograda, knjiga utisaka koja je svojevrstan hronološki dnevnik.

Da bi bolje opisali i doživeli atmosferu kafane „Tri šešira“ vraćamo se u Beograd 1864. za kada se vezuju njeni počeci. Na mestu današnje kafane radila je fabrika šešira koja je na svom ulazu imala tri šešira napravljena od lima. Kasnije, kada je fabrika zatvorena na njenom mestu je otvorena kafana koja je sa sobom ponela ime po šeširima. Nakon rušenja kafane Daradaneli, „Tri šešira“ postaje novo bomesko mesto mada su se tu počela mešati i druga publika privučena popularnošću mesta. Od poznatih umetnika najstariji gost je bio slikar i pisac Đura Jakšić koje je kafanu naziva „vinskim vrelom“. Tamo su se rodile mnoge njegove pesme a boemski životni moto pisao je u kratkoj pesmi:

Jedan dim još, jednu čašu,

Jedna pesma, jedna seka!

P’onda zbogom, tamburašu!

Zbogom krčmo, zanaveka.

U kafani kod „Tri šešira“ svečano je proslavljeno, od strane uredničkog kolegijuma 1904. godine, pokretanje prvog broja „Politike“ jer su njeni osnivači i mnogi novinari bili redovni gosti Skadarlije. Po kazivanju savremenika, svojim pošalicama u ovoj je kafani oduševljavao Milovan Glišić, kao i Janko Veselinović, naročito kada bi uz gusle zapevao onu čuvenu pesmu s refrenom: „Mila majko, podigni me malko!“ Večiti mladoženja Stevan Sremac ovde je beležio kafanske doživljaje i čaršijske zgode i nezgode. Međutim i poznate žene su bili redovni gosti. Slikarka Nadežda Petrović je dovodila svoje prijatelje gde se raspavljalo o umetnosti, novim projektima ili jednostavno uživalo uz čašu crnog vina. „ I tako malo po malo, prolazi mladost moja…“ moglo se čuti sa usana usamljenih boema dok su u pozadini svirali tamburaši a veselje dostizalo vrhunac.

Kafana „Tri šešira“ nekad i danas

Prva gazdarica ove kafane bila je neka Kata, udovica koja je nasledila kafanu od muža. Najpoznatiji vlasnik „Tri šešira“ bio je Stojan Krstić sa ženom Natalijom o čijoj se gostoprimljivosti prema gostima, a posebno umetnicima, i danas se pričaju priče. Gazda Stojan je voleo društvo umetnika, sprema im gozbe ali i finansijski pomagao ukoliko to zatreba.

 

Tri šešira nekad

U modernom Beogrdu „Tri šešira“ zadržao svoj boemski duh uprkos poplavi drugih kafana koje su se trudile da iskopiraju njenu atmosferu. Višestruko je proglašavana za mesto sa najboljom hranom, ko jednom proba karađorđevu sniclu ili medaljone sa zlatiborskim kajmakom, sigurno će se vratiti još opet. Ljubaznost osoblja se zadržala i danas a tamburaši i dalje sviraju pesme o izgubljenim ljubavima iz mladosti.

Tri šešira danas

Uz Naš MY GUIDE vodič možete besplatno probati medovaču ili ukusan dezert ukoliko ručate ili večerate sa svojim prijateljima. Popust važi za sto od 2 do 6 osoba uz jedan račun. Uzivajte u jedinstvenoj atmosferi gde hrana inspirše a medovača greje srce.